уторак, септембар 17, 2013

Fragmenti od a do Shh

Inje prekriva Jagodinu

Pre osam godina, napisao sam celu stranicu (nagrađenu pre tačno tri godine) o samo dve pesme svog, mogu reći, prijatelja, vršnjaka i imenjaka Maksimovića. (Dvadesetogodišnjaci i inicijacija u dark scenu.) Davno beše, vampir je u međuvremenu izgubio trku s vremenom, upokojila ga visoka voltaža. S obzirom na cveće izniklo iz trupla, ako je. Ako o cveću uopšte može da se govori, jer je baštovan odlučio, da li zbog nestanka vode ili volje da je prosipa, da prestane da ga zaliva. Ali, cveće nije uvenulo, rascvetale latice mirišu, i to onoliko različitim mirisima, što se od ovoliko raznobojnih cvetova i očekivalo. Moguće je da su odonda sađena samo dva godišnje (pa ih zato i ima šesnaest), mada, znajući autora, znam da mu ovo nije jedina bašta. A mogla bi biti, mašta je ovde dovoljno oneobičavajuća da i ne mora tražiti izražaj drugde...
Fragmenti imaju prideve koji ih bliže određuju, što je neuobičajeno za prideve. Tačnije, ponekad ih bliže odrede, a ponekad, samo ponekad (Jarboli), imam utisak, koji teško mogu da odbacim kao pogrešan, da su fragmenti imenovani tako da zadovolje abecedni poredak. Prvo sam mislio da mi je prosto poslat folder koji ih sam tako ređa, a onda sam video da su im dosledno dodeljivani redni brojevi. A ne bi trebalo. Ili bi, ako se osećaj fragmentiranosti želi i na taj način da pojača. Jer je izlomljeno pojačan. Što, zapravo, namerno ili ne, čuva pažnju na okupu, zato što bi, da je protok potpuno nesmetan, sve bila jedna polusatna ambijentalna kompozicija, a toga ima toliko da su i bojlere počeli da snimaju po ceo dan zarad dvadesetak minuta konačnog snimka. Ovde, takoreći, nema suvišnog. (Utom počinje Impact, u kom se čuju upravo pomenuti sempleri bojlera, omiljeni The Knife, i početak pesme Wrap your arms around me, a sigurni smo da je uticaj izvršen pre nego što je i mogao biti; taj uticaj čuje se i u idućoj Lost, koja prethodi mojoj, od prvog slušanja, omiljenoj My.) Ovde treba da se rastvori, da se od koncentrovanog sirupa dobije sok. Ali i ne treba (stalno imam te dihotomije i divergencije), uživaćemo u idejnoj supstanci.
Fragmenti imaju i prideve koji ih sasvim određuju, utoliko što ih osporavaju. Anti je dovoljno da čujemo, a to je sam početak. Beautiful je potrebno da čujemo da bismo osetili kako joj naziv savršeno odgovara. Asfaltu ne odgovara, osim ako se misli na onaj vreli, i jedan od narednih fragmenata ga upravo slama. Konačno lebdi atmosferom, zajmi Hum a Rattle ostavlja U2-u. Ničeg drugog njihovog ovde nema, osim osećaja za melodiju, koji je za oktavu godina značajno osnažen. Covenant se i dalje čuje (a opet, njihov novi album ne mogu ni da preslušam, a ovo slušam i slušaću i dok ne pišem), kao i Žan Mišel Žar koji kaže da Dead Can Dance. Žara autor, koliko mi je poznato, ne sluša posebno, a ovlaš referira i na ranijeg sebe.
Poslednja četvrtina bi u planiranom prepakivanju, dodavanju i oduzimanju, najpre trebalo da litne. Primal možda i ne bi, New možda i bi, ali recimo da je stvarno dobro što mi poslednja Slow nije omiljena kad sam rekao koja dotad (a ispostaviće se i sad) jeste. Eto, ovim sam uradio sve suprotno od fragmenata. Ideje koje su mi zapremale jedan pošteni pasus, razblažio sam u nepoštena četiri. Ali, bolje i ja nego on.
(Za kraj sam hteo da citiram stihove pesme Time grupe Stray dogg, ali umesto fragments je frightening.)

субота, септембар 14, 2013

Ноктурнал журнал


Одличност овог албума могло је да увећа једино то што ми је аутор поклонио потписани примерак.
ФОТО Данко Јанаков
Скопје, 5. 8. 10.

недеља, септембар 08, 2013

2 pesme koje to nisu, 2 tvita koja su to bila

Sarinih snova fak

8 meseci
bez 13 dana
čitao sam knjigu
od 325 strana,
ni ne sećam se
kako je počela
(narativ, srećom, šafluje);
OK,
pročitao sam
još nekoliko

5. 9. 13.


Apćiha apscisa (rat nebo je)

Andrija, Milutine, Petre?
Pedeset jedna kortljajuća steno,
dvadeset osam obilaženja zvezde,
pet prirodnih satelita, trabanata,
i jedno okretanje oko ipsilon ose, ordinate.

Ćutanje o Vapour Trail